izložba S T U D I O S T R I P Osveta pokojnog biće otvorena 14. juna u 20h u Domu kulture Studentski grad. Izložba će biti otvorena do 30. juna 2019. godine.

https://www.facebook.com/events/457340851729560/

radovan rašid paša ras popović

studio strip je osnovan 23. septembra 2001. u prostorijama neobeležene lokacije. studiostrip čine svi članovi, oni koji se bave stripom, znači svi, a trenutno ih je oko devetdeset. kor studija su stariji članovi, utemeljivači, osnivači, ktitori, nepoznatih imena i porekla no vrlo često primorani se potpisivati pod pseudonimima imena i prezimena živih, aktivnih članova, fiktivnih karaktera, poznatih i popularnih pokojnika, starozavetnih pokajnika, judeokršćanskih milozvuka, te raznih sekata, klanova, koledarskih skupina, imenom brojeva, ljudi i grupa, podrepa i podgrupa, sekcija i suborganizacija. sad ovde su samo dva. mada, izdavačka delatnost studija je za sad predstavljena sa nekoliko štampanih i još više elektronskih edicija, nekoć razgranatih na oblasti, rejone, xptihe i izdanja. većina radova nije ni objavljena, još veća većina nije obrađena, dok najveća većina još nije nastala. možeš misliti, studiostrip je u dosluhu sa sličnim grupama i organizacijama iz celog ovog i onog sveta. zaboga, autori zastupljeni ovom, aktuelnom izložbom još uvek nepoznatog imena, nebitnog za anale, kataloge i itinerere, faktografske podatke i legende impressuma, nisu svi, ali su Profesor i rADOVAN, najstariji, još manje mladi, potirući se međusobno, a nekad su se voleli… ugledni i nedostojni a ipak u porazu ambicije dostojanstveni, skoro pa strahopoštovani, već dugo na samrti, dakle, više je dozlogrdila njihova kuknjava i kletva, zahtevnost i razmaženost, bahatost bogomdanih talenata zauvek neostvarenih, umetnika, dakle propalih. kasti, ugrožene klase, cehovska određenost ove frakcije grupe koja je kor jedne veće, ponavljanje više koncept, a opet podstruktura i nadgradnja još nekolicine manjih i većih grupa i podgrupa, pa je negde na suprotnom kraju kruga dvodimenzionalno gledajući, tamo gde se sastaju propast, najniža tačka, tik pred samouništenje, noć, mrak najcrnji upravo pred prvi zrak, zoru, dakle taj neki međuprostor, gluvo doba, slepa istina, odsjaj najsjajniji u mrklom mraku, to je, ako već moram da odredim poziciju, tu je, u sred tog tektonskog pomeraja, velike smene vremena, fizičkog prostora. grupa je nastala tačno na prelasku iz jednog u drugi milenijum, sa zapada na istok, u beogradu, glavnom gradu zapadne granice istočnog nebeskog carstva, evroaziji pre nego atlanskoj no opet, kao i svaki takav momenat, fizički neodrediv, geografski pogotovo. nasmejmo se malo sada, ovoj mitomaniji, megalomaniji, egotopiji, ovoj najnebitnijoj tački u liniji kruga kojeg smo pominjali, konture lopte treće dimenzije, ovog medija oštrih ivica, kvadrata i pravougaonika, childproof zaobljenih kadrova naizgled benigne šale, nepodsmešljive satire koja provejava kroz vedre oblačiće sa tekstom, naivnim smicalicama živopisnih ugursuza i vucibatina, danguba i probisveta, junaka i karakternih staroharizmatičnih likova, plejadi uloga, glavnih i sporednih, ma mislim dokle više ova samomitomanija, mesijanija, lažna pseudomasonerija, taj neki priprosti misticizam, za ove polumajmune izgubljene u terminologiji, logosu, erosu i patosu, semantici i dijalektici, nikad objašnjenoj distinkciji između ezoteričnog i okultnog, ne, njima je to sve isto, to se šara po preporuci, vavilonskim sekcijama aleksandrijske stripoteke, mokrih od zapišanosti, knjiga stripova nove atlantide i tako dalje, do oklultnog rajha i teslijanskog proročanstva a sve preko narodnooslobodilačke gerile i ostalih pokreta otpora kojima ova skupina, polovina tajne grupe tnt, debeli šef i jeremija, bez broja, grumpha, rocka i forda, nosonje i klodovika, podružnice velikog cezara i vojvode milice, diperhauzmajstera serdara i milete, leptirice sito pčelice, brunomira prvog, drugog stepena majstora treće generacije, džozefine bejker, šmejker i keter, da ne pominjemo policajce, sinove i ćeri ove naše države, njene bezbednosti, dobre kuhinje i dugova iz prošlosti, ove lažne kriptičnosti, onorodnih, strasnosnovnih, ovih nadasve izvanvrednih trenutaka melanholije, malodušnosti nasušne, skromnosti jednog jude, pristinosti iskariotski, jakoba, džebedaje, ezre i panaje…

usled totalnog i konačnog medijskog transponovanja u digitalnu, nematerijalnu sferu, fiktivni prostor, onosferu, studiostrip se ovoga puta pojavljuje sa skoro kompletnom arhivom svojih starih, stranih, retkih, u velikom delu i unikatnih komada; originalnih uradaka svakoliokih tehnika; monotipije, grafičkih otisaka, primitivnih umazanija, u četvrtastim kadrovima, fanzina, stripova i strip časopisa, u tiražu unikata, knjiga, plakata, ploča i praznih kaseta, kompaktnih diskova, razglednica i markica, značaka, figura, retkih arheoloških iskopina iz svih slojeva otpada, sa kalenića, cvetka, bajlonija, subotice i pančeva, studiostrip laguma, podruma i garaže, unikatnih uradaka svih mogućih tehnika i kombinacija, polomljenih igračaka, robota, neidentifikovanih statičkih objekata, papirne arhive i galanterije, odsečenih glava, neispravnih mašina… umrlica i neistraženih sudbina, izložba kao maketa ritma zločina. prokleta rima.

jedan od osnovnih principa ljudskog sporazumevanja, ovoga puta biće sveden na prvobitnu ljudsku razmenu pogleda. dakle, ukoliko nemate fokusa, imate ono što vama ne treba, ili ono što nama treba, ništa nam ne treba, bez ograničenja. lepa reč, nevina radoznalost, fascinacija određenim artiklom, artefaktom, artistkinji i na trapezu, kesica kiselih bombona, još jedna bona, bombonica, bomba i bombica, nacrtana tabletica, logo studija je tabletica u prašku, prahu,  protiv bolova, bol je nama inspiracija, avanti inhibicija, pro prohibicija, ponudite nas hladnim, mlakim i vrućim, zabranite nam crno belo i sivo, dođite sa ljubimcem, sa nekim lepim cvetom, u kosi, u saksiji, u plastici, u kesici, buket u plamenu, zamotuljku, možda nekim iznenađenjem u vazduhu, magli i dimu, gustom dimu iz metalne folije, kao dimne bombe koje smo sami pravili kad smo bili mali.

naša arhiva je poslednji put klasifikovana cirka 2005. godine, poslednjim odblescima razuma, u međuvremenu se selila nekoliko puta, gubila se i mešala sa tuđim arhivskim materijalom, produktima, tako da je moguće da u kamari papira, plastike i teškog metala pronađete nešto svoje. slobodno uzmite, bez pitanja, naš je greh što se uopšte nismo potrudili da vratimo uzeto, donesemo oteto, prodamo prokleto. takođe, ako neko od vas već dugo odlaže vraćanje pozajmljenog materijala iz ranih, srednjih, starijih i posmrtnih ostataka studiostrip sekcije kosmoplovaca, dedica, ili još ranijih dana maschinka distribucije, naše kosmobiblioteke, studiostrip muzeja, sada je vreme da donesete “paši na procenu”, verovatno ćete biti nagrađeni, pohvaljeni, zapamćeni.

studiostrip je neuhvatljiv pojam, označava kako telesne mašine, projekcije uma i energiju svetlosti, tako i više istoimenih, povezanih, višeznačnih pojmova, socijalnih eksperimenata, društvenih igara, javnih klubova i tajanstvenih stranaca. studiostrip je grupa autora ali ne zbir, množina, fibonačijeva spirala spoznaje mogućnosti u toku procesa…. takođe je deo jedne veće grupe koja je opet, njen deo. kako god da okrenete, iza tako hladnog, sterilnog, dosadnog imena, stoje živa bića, ljudi, žene mačke, slepi miševi i psi lutalice, nevidljivi organizmi, u savršenoj konstelaciji naizgled haotičnih događaja, projekata, akcija, fizičkih, materijalnih manifestacija. uzročno vrlo različitih i potpuno posledičnih odnosa unutar sistema studiostrip toponima, teorije na čijim postulatima počiva, ali ih i dalje razvija. šta sad tačka. to je ustvari fantom organizam, zamišljen kao proces, misaoni tok, e jeste sad, neizrecivo osećanje, unutrašnja dinamika jednog naizgled smešnog procesa u okviru…..ufff….. medija, stripa, koji se upravo radi potcenjenosti, naizgledne bezazlenosti i razoružavajuće infantilnosti, sam, prirodno nametnuo kao sredstvo, oblast delovanja, polje interesovanja te u svom okviru, ograničenosti koja je koliko prividna toliko i inspirativna, daje neverovatne mogućnosti za istraživanje, kako samog medija, naracije kao takve, kroz reč i sliku kako se može učiniti neiniciranom, koji ne postoji jer je upravo strip prvo čitalačko iskustvo deteta, forma koja postoji u svim slojevima datog društva, u istorijskim tačkama paralelnim sa razvojem civilizacije, kulture, umetnosti, komunikacije, dakle, upravo ono treće nevidljivo, odnos čitanog i viđenog, zatim naravno intuitivno, pretpostavka i doživljaj pokreta, ponekad i zvuka, mirisa, ukusa…. savršeni medij, nezavistan od tehnologije, nivoa obrazovanja, kulture, uzbuđujuće primitivan, primalan, sirov u svojoj osnovi, tako kompleksan, veličanstveno raskošan u imploziji potencijalne eksplozije, neodgovoran, slobodan, nevidljiv a sveprisutan, od zidova pećina prvog čoveka, preko igrokaza unutar veličanstvenih građevina starih civilizacija, duhovnih zdanja, pa do prvih priča najmlađih uživalaca, nesvesnih fiktivnosti, bez ograničenja kasnije nametnutih. poslednja umetnost pre prve. najintenzivniji san pred buđenje, poslednji trenuci pred početak surove realnosti, dobre samo zbog ravnoteže, odnosa crnog i belog, stripa kako ga studiostrip upotrebljava. boja, kao i ostali elementi doživljaja, tek su u drugom planu, pozadina. u trećem planu već možemo posvetiti prostor i pažnju aktuelnoj tehnološkoj razini, nebitno kojoj, od primitivnog proto filma, table priča, slikovnica, crtanog filma, televizije pa do ekstremnijih eksperimenata, simulacije trodimenzionalnosti, magičnog treperenja kontrasta crno belog, svetla i tame, stroboskopskih munja, gromova predaka, jelenskih rogova, kockarnica kanzasa, bez ograničenja, sa milion i jednim citatom, često nesvesnim, ogromnom gradivu postojećeg na čije se iskustvo i praksu oslanja i pomaže, kompleksirajući kako postojeće štivo tako i upravo aktuelnu priču.

studiostrip, srećan što je mlad, što je strip mlad, što je najbolji strip najmlađi, da li onaj prvi, proto, ili žuto dete sa početka novinskog stripa, ili je najmlađi upravo novi, tek rođeni strip, sve to nema pravila, sloboda je neograničena, tumačenje i doživljaj lični a opet tako zajednički, život u stripu, sa stripom, studije stripa, profesura, raskalašmost, robotonika, neologizmi, onomatopeje, čiste izmišljotine daleke od istine, još dalje od laži, reklama reklame, između redova i kadrova, u tri poteza, tačka tačkica gotova glavica, uši mike miša studio strip čika gliša, u rimi kao nekad, uvek i zauvek, avantura kao životni princip, strip kao karta za ludu vožnju u jednom pravcu, destinacija kosmos, beskrajni prostor između sličica, imitacija ponavljanja, sitnih intervencija linija ogromnog prostora, još jednog kruga beskraja, dečija mitologija, lična karta za putovanje, brodom, avionom, na konju, sa majmunom na ramenu, vernim gavranom na nebu, kroz pustinju i prašumu, hiljadama kilometara tajnih tunela, supersoničnih raketa, podmornica u plamenu, gusarski brod na vidiku, talasi nas nose u neistražene vode, mapa ostrva koje se pomera, u vremenu, prostoru iza ogledala, na tragu belog zeca, studio strip i sva ostala deca.

cela slika, ceo spektar opažaja, anticipacija, intuicija, ulazak u trans, gubitak linearnog toka, krug i spirala, povratak, podsećanje, ponavljanje, repeticija, ritam, umišljaj pokreta, zvuka, brisanje granice između svetova, san, trans.

psihologija uči da kada se nađe objašnjenje za neku okolnost ili pojavu, tada se blokira prirodna tendencija svijesti da nadalje samostalno djeluje. ovo možda nije objašnjenje, ali je svakako dobitak, zgoditak, u vremenu, kvantitetu ako li pak ne u kvalitetu, koga svi imaju, pa čemu onda sve ovo, zapitaćete se, za ne? kao i obično, ostavljamo pitanje, ne odgovor. ali ako ima nekih pitanja, javite se, sigurno ima odgovora.